Sinoć kad sam ti proša

Sinoć kad sam ti proša,
mimo te bile dvore, vidim te dušo Mare,
vidim te dušo Mare, di s drugim govoriš.

Drugom si ružu dala,
u znak ljubavi svoje, riči si rekla ove,
riči si rekla ove, da za me ne mariš.

Evo ti prsten vraćam,
ča si mi u dar dala, na njem ti mala hvala,
na njem ti mala hvala, ljubav je prestala.

Prije ćes viti dušo,
di more ribu zmeće, a srce moje neće,
a srce moje neće, za tvojim proplakat,
a srce moje neće, za tvojim proplakat.