Stihovi
Istok, Zapad, svatko brani svoje,
a ja ne smijem ono što je moje
oduvijek.
Jedini moj svijet.
I samo zato, za njih sam fašista,
a nikad nisam htio tuđe ništa,
samo nju,
zemlju slobodnu.
Mirno živim ponosan na svome,
makar nije uvijek sve po mome.
Napadaju ta sluganska pera,
k’o da oni branili su sela.
Miševi,
iz rupa izišli!
Eh, što im se povampire lica
kad se vije
naša šahovnica.
Sveta zastava.
Mirno živim ponosan na svome,
makar nije uvijek sve po mome.
Nek’ se čuje, nek’ se zna,
nek’ vijori zastava,
neka ni’ko ne dira
u moj mali dio svemira.
U eteru lažu, obmanjuju ljude,
tako lako pravednima sude.
Jesam kriv,
zato što sam živ!
Domoljublje prozvali fašizam,
tako brane njihov komunizam.
Prozirna demagogija!
Mirno živim ponosan na svome,
makar nije uvijek sve po mome.
Nek’ se čuje, nek’ se zna,
nek’ vijori zastava,
neka ni’ko ne dira
u moj mali dio svemira.